Psihoterapeut

Od nedavno prelistavam Dawkins-ov roman SebiÄ�an Gen, koji dovodi u pitanje postojanje altruizma. Niz uobiÄ�ajenih primera, koji su ranije isticani u Å¡iroj literaturi, kako pojedine jedinke Ä�esto komuniciraju u cilju oÄ�uvanja potomstva i vrste, autor postupno dekonstruiÅ¡e uvodeći nova znaÄ�enja u odnosu na ideju o osnovnoj evolucionoj jedinici multiplikovanja i razmene- genima. Pri tome, sama specifiÄ�na vrsta i nije toliko bitna u priÄ�i o primordijalnom genskom Ä�orbuljaku koji je kroz viÅ¡e milenijsko krÄ�kanje uspeÅ¡no gradio sve složenije forme života. Stoga, po njemu, ‘urodjeni’ altruizam i nikada nije zauzimao visoko mesto u evolucionoj lestvici.

ÄŒitajući ovu knjigu, prisetila sam se priÄ�e o gladnom vojniku, koji svojim promućurstvom dok traje zaÄ�injavanje klin Ä�orbe od namćoraste Å¡krte babe nevoljno Ä�ini dobru Samarićanku. Iako je od samog starta starica ocrnjena, ni sam dovitljivi vojnik u celoj priÄ�i nije cvećka- ostaje neodvojiv od sopstvene ogoljene gladi kao motiva, a verovatno i slasti nadigravanja i dominacije u odnosu na babine potajne ‘gladi’.

.

.

Pitanje samosvesti i svesti, kao neodvojivih funkcija, koje krase �oveka i uz koje svaki pojedinac može da ima beneficije usled sagledavanja dugoro�nih sopstvenih i širih perspektiva opet aktualizuje dileme o altruisti�kom kao potrebnom i verifikovanom idealu.

No, nije teško pretpostaviti da se problem opstanka ideje altruizma (po Dawkins-ovom prili�no strogom kriterijumu, težnja o�uvanja šire dobrobiti nauštrb sopstvene), nužno postavlja u sistemima gde po default-u mnogo toga suštinski izostaje, a u�esnici žive sa neminovnim strahovima, što naprosto podsti�e i pogoni u dejstvo one manje vidljive delove sante leda. U takvim uslovima, upravo potpomognuti tom svešću i samosvešću, možda pojedini neće odabrati altruisiti�ki naspram egoisti�kog principa.

MJ

.