Psihoterapeut

Прође недеља 25.05. неприметно.

Из ко зна којих ‘изгубљених’ неуралних транзита израÑ�та фрагмент предÑ�таве о некадашњим епопејама поводом Дана МладоÑ�ти. Замишљена ‘недужно’ као Ñ�имбол рађања Ñ�вих будућих поколења, а у духу покоравања љубави врховном владару-поретку.

Сцена позната- УÑ�трептали младић/девојка, иÑ�такнути по Ñ�војим уÑ�пеÑ�има, Ñ�а штафетом у руци, ће имати прилику да лично види и иÑ�каже поруку Ñ�вих (’…ми ти Ñ�е кунемо…’) нашем драгом, вољеном, Маршалу ЈоÑ�ипу Брозу (а.к.а. љубичици белој). Помно ће Ñ�е мотрити на Ñ�ваки Титов гег или омашку у говору, која ће преко ноћи поÑ�тати благодетни знак мудроÑ�ти или људÑ�коÑ�ти (тада врло ретки у маÑ�и би Ñ�мели глаÑ�но рећи Ñ�тароÑ�ти или и првобитне неукоÑ�ти).

.

.

30-так година ка�није, одавно без годишњег поткрепљивања, далеко од �ећања да је и била једном та Југо�лавија, запитам �е где наизглед не�тају �тари, више не важећи имиџи, гла�ови, звуци и покрети. Колико у�твари време које брзо меље и помеће �тара збивања �тално изнова нам �креће погледе и ми�ли на �лед непо�редних брзих токова �вежих информација.

Тако �е Ликови, без којих �е некада није могло, полако пре�ељавају у архиве, �а повременим покушајима да оживе у плакатним или и�ториј�ким издањима. Они дубље емотивно поткрепљени доживљаји попут ремини�ценција ће но�талгично бле�нути побуђени неким актуелним тренутком.

.

MJ