Jun
18
Napisao MJ u 18 jun 2008
Јуче, када сам питала своју ћерку какви су јој планови, к’о из топа је уследио овакав одговор. Биће да је у трену претпоставила, да сам превидела за њу битан факат- почетак летњег распуста. Судећи по реакцији, да се претпоставити дубоко уверење да је она свој одмор итекако поштено заслужила и властити ум сада може да упошљава по сопственом нахођењу, без полагања рачуна другима до даљњег.
Широко заступљену цикличност у природи, није лако транспоновати и испратити на унутарпсихичком плану. Но, пре или касније, свако открива, свој унутрашњи ритам, са уобичајеном динамиком промена- кроз мање/више устаљен след стања и збивања. С тим да често измиче јасан одговор, како остварити хармонију, како осетити меру, у том свету, који је са одрастањем постао све комплекснији. Када више ништа није једнозначно, нити је могуће одржати дихотомне обрасце, типа присиле и слободе, аутентично свог и туђег, активности и пасивности… када процене властите или туђе интенције, могу да поприме значења од свега по мало. Тако нешто, постаје истовремено и добровољно и компромисно, или вољно и наметнуто, као и прилично невољно, а компромисно…комбинација колико хоћеш.
.
.